Лична имена

Лична имена код Срба се каректеришу двосложношћу. То значи да су састављена из два дела (Мио-Драг). Сваки део имена има своје значење.

Пошто Срби не живе сами на свету, а и припадају углавном православној вероисповести пуно утицаја на имена у Срба имала је претходно наведена чињеница. Поред библије велики утицај на имена у овим крајевима имала је Грчка. Утицај се преносио углавном путем трговаца присутних у нашим крајевима.

Временом су неки надимци постали лична имена (Стојан - Стоша), као и искривљени изговор библијских имена (Христ - Риста).

До пре кратког времена име је давао искључиво кум. Каткада је то било у договору са родитељима. Постојао је и одређени шаблон по коме су деца добијала имена баба или деда као и преминулих сестара и браће.

Због велике смртности деце понекад су родитељи прибегавали заваравању трага тако што су мењали кума. Најчешће је новорођенче изношено и остављано на раскрсје. Прва особа која наиђе постајала је кум. Углавном су та деца добијала имена Најденка и Најден (нађени).

На следећим страницама се налази преглед личних имена с краја 19 века из јужне Србије. Подаци су из матичне књиге рођених цркве "Свете Параскеве" Ружиће за период 1879 - 1985. год.

Врх Стране